недеља, 25. септембар 2011.

Slavnicev debakl vs Ivkoviceva losa sreca

U ovom tekstu cu uporediti okolnosti koje su prethodile nase 2 kosarkaske selekcije, one koju je predvodio Zoran Slavnic 2007. i ove koju je ju predvodio Dusan Ivkovic 2011 na Eurobasketu u Litvaniji. Posto je moguce da tekst zazvuci apologetski i naklonjen Slavnicu, zelim odmah da kazem da o Slavnicu kao treneru nemam visoko misljenje i da mi njegova smena sa selektorskog mesta, odnosno odlazak, posto mu je ugovor od 4 meseca istakao, nije pala tesko, jer mislim da smo imali u tom tenutku barem 4 trenera koji su taj posao mogli da odrade bolji, a u ovom trenutku smo dobili jos 2: Dzikica i Kokoskova. Tekst ima takav karakter iskljucivo iz razloga zato sto se i pored mog loseg misljenja o Slavnicu kao selektoru, on susreo sa neuporedivo vecim problemima u odnosu na Ivkovica u svim aspektima u kojima ih uporedjujem.
Dakle, tekst je pisan samo da bi se uporedile okolnosti koje su pratile 2 selektora i koje su jednom uzete kao olaksavajuca okolnost, dok je drugi ispao krivac za los rezultat. Tekst nikako ne cilja na to da se Slavnic vrati na selektorsko mesto, ali ima za cilj da ukaze na dvostruke standarde koji postoje u KSS i nasoj javnovsti uopste!

Ivkovic  se nalazi na celu reprezentacije od decembra 2007, posle debakla koji je dozivela selekcija predvodjena Mokom Slavnicem. Za ime DusanaIvkovica se vezuje podmladjivanje reprezentacije, mada mnogi zaboravljaju da je to podmladjivanje upravo Slavnic poceo, uvodjenjem 9 debitanata (18-23 godine)  u tu reprezentaciju 2007. Izmedju ostalih tu su bili Teodosic, Markovic, Tepic i Velickovic. Slavnic je  posle neuspha ostao bez selektorskog mesta, uz veliku medijsku pompu, jer je oznacen kao glavni krivac. Mogu slobodno da kazem bez analize tog neuspeha, samo zato sto je 99% javnosti trazilo krivce Slavnic je ispao zrtveno jagnje. Sa njim je otisao i tadasnji strucni savet KSS, za koji postoji prica da je pruzao Slavnicu podrsku za dalji rad, ali kako je sve veoma nejasno ovde se necu baviti time.

Ono sto mi smeta sada jeste sto su rezultati izostali i na Eurobasketu 2011, ali za razliku od Slavnicevog slucaja, izostalo je i prihvatanje odgovornosti za te lose rezultate od strane selektora, kao i zahtev da se ta odgovornost postavi od strane strucnog saveta ili KSS. Jedina zvucnija imena nase kosarke, koja su tu odgovornost zatrazili su Muta Nikolic, Slavnic i Zeravica. Ostali ili cute, ili pricaju standardne price o tome da ce biti vremena za analize... Jedino sto se za analize mora prvo sacekati izvestaj selektora, koji ce biti podnesen tek posto selektor zavrsi obaveze prema svom klubu, Olimpijakosu.
 Alibi koji se trazi u povredama i otkazima od strane selektora Ivkovica, kao i od onih koji mu drze stranu, je apsolutno nezadovoljavajuci iz nekoliko razloga:

-vec sam pisao da je povrede trebalo predvideti, te stoga povesti 2 upotrebljiva igraca, pogotovo sto su nam 3 igraca isla na Eurobasket 2011. povredjeni. Rasic povredu ledja vuce od Londona, Bjelica nije ni bio oporavljen do nedelju dana pred Eurobasket, a Keselj je poput Rasica povredu jagodicne kosti zadobio u Londonu u mecu sa Francuzima. Ako se sve to ima u vidu, zasto nisu razmatrane alternative u slucaju najgoreg, vec su povedena 2 igraca (Paunic, Marijanovic), koji nisu mogli adekvatno da zamene nikoga u slucaji povrede, a ponajmanje Rasica, pogotovo Tepica, koji dok je bio u sastavu je neprekidno trpeo kritike, iako se ispostavilo da radi ogroman deo posla, nevidljivog oku "strucnog" srpskog navijaca.

-Povreda Velickovica i Bjelice, koji su na pripreme pozvani povredjeni se uzima kao drugi razlog. Kao i otkazivanje Rakovica i Raduljice.
Upitao bih zasto se Slavnicu silne povrede i otkazi nisu racunali kao alibi? On jeste selektovao tim u kome je imao 9 juniora prakticno, ali upravo iz razloga povreda i otkaza: Erceg, Stojakovic, Krstic, Rakocevic, Ilic, Radmanovic, Vujanic, Perovic...  Slavnic je cak dosao u tu situaciju da mora da moli i Rebracu i Tomasevica da pristupe reprezentaciji, posto ni rezervnog centra nije imao.

Ono sto je vazno istaci jeste da se Slavnic pri izboru igraca za prosireni sasatav vodi iskljucivo njihovim kvalitetom! Kada su poceli otkazi, bio je primoran da se opredeli za mladi sastav, ali i tu je selekciju odradio sasvim posteno.
Ivkovic se pri selektovanju svog sastava nije vodio kvalitetom, niti trenutnom formom, vec se opredelio za identican tim sa proslog prvenstva. I dok je do pre nekoliko dana vazila Ivkoviceva prica da su Rakocevic i Milcic odbili poziv, odnosno bili povredjeni, upravo zato sto njegove tvrdnje niko i ne dovodi u pitanje, Rakoceviceva izjava je pokazala da selektor nije ni pomisljao na njega u svojim planovima, sto ostavlja sumnju da je i Milicic bio zaobidjen u njima.
Drugim recima dok je Slavnic doveden pred svrsen cin pri selektovanju tima, Ivkovic je imao na raspolaganju nesumnjivo bolje igrace, ali je svestno odlucio da ih ne stavi u tim. Pored ove dvojice, Ivkovic je imao i druga resenja na pleju i krilnom centru, ali ih nije uzeo u razmatranje. 

Sledeci argument koji se uzima za alibi jeste da je Ivkovicev tim veoma mlad, da ima potencijal... Ali sve to je imao i Slavnicev tim, bio je mnogo mladji od ovog, imao je cak i kostur tima, koji je kasnije Ivkovic zadrzao: Teodosic, Tepic, Velickovic, Markovic. U njemu bi se nesumnjivo nasli Krstic i Perovic da ih povrede nisu sprecile... Zasto onda neko nije rekao da se tada nastavi sa kontinuitetom, zato sto taj tim ima potencijal?
Glavni razlog su 3 vezana poraza, ali da li su ti porazi bili teski porazi, da li su mogli da se isprave, ili jos bolje da li bi neki drugi trener u datoj situaciji mogao bilo sta drugo da uradi? Apsolutno sam uveren da ne bi.

Prvu utakmicu smo izgubili od Rusije(buduci sampioni), ako se dobro secam na kraju je bilo 8 poena razlike, to je najtezi poraz. Medjutim, ekipa nije klonula, ponovo su odigrali i sledeci mec dobro, ponovo gube posle produzetka i to sa samo 1 (jednim) poenom razlike. Grci pobedjuju uz vidnu sudijsku pomoc. Jedini poraz koji je mozda i mogao da se izbegne je bio onaj protiv Izraela, gde gubimo ponovo tesno, 4 poena ralzike, ali ako gledamo kako je ovogodisnja ekipa pala vec posle prvog poraza, ako zelimo da trazimo opravdanja za "moskitose", mozemo ih naci.

I pored 3 poraza u Spaniji nismo izgledali inferiorno u odnosu na protivnike, pogotovo ne ako poredimo sa ovogodisnjom igrom, niti smo imali pojedince koji su divljali kao ove godine, jer je nedostatak autoriteta Slavnica kod Gurovica, Jarica i Milicica ove godine bacen u senku ponasanjem Teodosica... Ali taj Slavnicev neuspeh se i dalje naziva debaklom, iako je veoma diskutabilna tezina njegovog poraza u poredjenju sa Ivkovicevim, ako se uzme ko je imao kakav tim.

2007. niko nije ocekivao da ekipa moze da izbori plasman na OI i smatrali su da bi to bilo ravno osvajanju medalje, a ove godine smo vazili za treceg favorita na svetskim kladionicama, odmah iza Spanije i domacina Litvanije!

Zasto sada Ivkovic dobija sve moguce i nemoguce alibije za svoj neuspeh, koji se cak retko i naziva neuspehom??? Selektor je imao apsolutnu podrsku javnosti od svog dolaska, istu podrsku koju Slavnic nije imao.


Ovo je video koji najbolje ilustruje celu stvar. Pogledajte obracanje Sarenca, koji je tada isprozivao Slavnica, na kraju zakljucivsi da je najbolje da se sve ocisti i krene iz pocetka i uporedite sa ovogodisnjim prenosima, kada sve do utakmice sa Grckom nije rekao jednu losu stvar o igri reprezentacije, ponasanju pojedinaca, ili Ivkovicevim odlukama, nego smo umesto toga slusali koliko Teodosicu treba jos asistencija da pretekne Bodirogu i slicne gluposti... Slavnic posle debakla prihvata odgovornost i ne trazi alibi za svoj neuspeh. Nigde se ne cuje da je imao problem sa povredama, losom srecom...
Zasto Sarenac nije napravio slican intervju sa Ivkovicem, posto ponovo nismo uspeli ni da se plasiramo na OI ili barem turnir za OI?

Kicanovic je juce dao izjavu da niko ne bi uspeo sa toliko povreda, medjutim nije se osvrnuo na nebulozno duge pripreme, 3 neoporavljena igraca koja su povedena i krajnje diskutabilne kvalitete pojedinih igraca.

Savic je dao izjavu da nema mesta za strah, ocajavanje... da u Sloveniji za 2 godine napadamo zlato. Ovo je totalno laicka izjava, pogotovo ako se ima u vidu da je potpuno istu izjavu dao pre mesec dana, samo sto je tvrdio da cemo to zlato napadati i u Litvaniji.

Paspalj je izjavio da nista novo sem Spanije nije video. Kako treba da cenim strucnu analizu coveka kome je Makedonija uspela da prodje nezapazeno, ili Francuska i Rusija, da ne govorim o Gruziji i Finskoj, koje su napravili mini podvige prolaskom u II krug?
Naravno ponovo se skroz zaobilazi tema selektorove odgovornosti, ili nekih losih odluka i poteza, koji su mogli biti izbegnuti.

Sva trojica su pricali o svemu sem o onome za sta su bili pozvani, a to je da daju strucnu analizu. Interesantno mi je da niko od njih nije spomenuo nista o nasoj igri u napadu ili odbrani, niti pravi neki osvrt na igrace koji su podbacili, ili one koji su po njihovom misljenju mogli da se nadju umesto nekih selektovanih...


 Ono sto treba primetiti je da je Ivkovic imao mnogo manje probleme sa povredama i otkazima, ne samo ako se poredi sa Slavnicevom situacijom, nego sa situacijom koju si imale mnoge reprezentacije, kao najizrazitiji primer mogu navesti Grcku.
 To je ono sto meni smeta, kako je jedan doziveo debakl, a drugi nije imao srece? Pogotovo me nervira sto je te 2007. svi bili kriticari tog neuspeha, ne uzimajuci u obzir okolnosti da je Slavnic bio primoran da pozove 9 mladih igraca i da je cak napravio odlicnu selekciju pri njihovom izboru. Zivo me zanima koje bi bile reakcije da je Slavnic posle poraza 2007. izjavio da nije imao srece, ili da je rekao da bi sve uradio isto, i da krivica nije njegova, kao sada Ivkovic? Medjutim, Slavnic je za razliku od Ivkovica prihvatio svoju krivicu.

Slavnic za razliku od Ivkovica ne spada u 10 najvecih trenera Evrope, mnogi ga smatraju losim trenerom, i to je bio jedan od glavnih razloga zasto je dobio sut kartu tako brzo, ali zaboravlja se jedna bitna cinjenica u vezi Ivkoviceve trenerske karijere:

Ivkovic je 2007 preuzeo reprezentaciju u momentu kada nije mogao da nadje klupski angazman. Kako je moguce da tako iskusan strucnjak ne moze da nadje klupski angazman? Pa glavni razlog je sto je u periodu od 8 godina do te 2007. vodio AEK, CSKA i Dynamo, dakle timove prakticno bez novcanog limita u pogledu dovodjenja igraca, a uzeo je samo 2 trofeaja, ako se ne racunaju nacionalna prvenstva: Saporta cup sa AEK-om i Eurocup sa Dynamom. Dakle klupska kosarka ne trpi trenere koji ne donose rezultat, makar oni spadali i u 10 najvecih trenera Evrope svih vremena, ali nasa reprezentacija ocigledno moze da mu da jos 4 godine za dokazivanje.
Posle Ivkovica u CSKA dolazi Mesina, koji takodje spada u 10 najvecih evropskih trenera, ali za razliku od Ivkovica u CSKA pored zvucnosti svog imena donosi i titule i to 2 za 3 godine!

Rezultati koje je Ivkovic postigao sa nacionalnim timom su ga vratili sa margina evropske kosarke, na kojima se nalazio 2007 i posle Mundobasketa postoje trener Olimpijakosa, sa kojim ponovo ne uspeva da osvoji Evroligu.
Njegov neuspeh u klupskoj kosarci me ne pogadja, ali ono sto me tangira jeste sto je posle nalazenja angazmana preko reprezentacije otisao sa mesta selektora, pa se posle nagovaranaj i temeljitih promena u KSS ipak vratio da dovrsi ciklus koji je zapoceo. Ovo napustanje reprezentacije posle 3 godine, odmah po angazovanju u Olimpijakosu, je barem kod mene dovelo u pitanje njegove motive za dolazak na njeno celo, upravo zato sto je do tada bio veoma tih po pitanju desavanja u KSS.
Jos vise me tangira neuspeh na Eurobasketu 2011, pogotovo zato sto je bio kvalifikacioni i ponovo nismo izborili mesto na OI. Ali ono sto me ljuti je apsolutno nepreuzimanje ikakve odgovornosti selektora Ivkovica, kao i slaba reakcija kosarkaske javnosti.

Ivkovic je imao 4 godine, ceo jedan olimpijski ciklus da ispuni svoj plan, punu podrsku javnosti i KSS-a, Slavnic nije imao nista od toga, bio je selektor na 4 meseca, suocio se sa raznim problemima i nigde nije imao podrsku, a posle debakla je ispljuvan za sve, bez ikakve analize objektivnog stanja i upravo je to razlog zasto niko nije smeo posle 2007 da prezume reprezentaciju, jer niko nije zeleo da ispadne zrtveno jagnje kao Slavnic.

Da je Slavnicu pruzena druga sansa ne bi bilo nikakvih problema, tu drugu sansu je dobio i Obradovic, posle neuspeha na Olimpijadi 2004. da bi ponovio neuspeh 2005 na Eurobasketu na domacem terenu. Ako cemo iskreno ta 2 neuspeha Obradovica su najveci neuspesi nase moderne kosarke, daleko veci nego neuspeh Slavnica, pogotovo ako se vidi koga je Obradovic imao u timu, a koga Slavnic.

Ivkovic je kako sam vec rekao imao na raspolaganju nekoliko boljih pojedinaca, ali sam se odlucio za ovaj sastav. I kao sto bi stajao iza njegovih uspeha, tj. pobrao zasluge za te uspehe, kao sto je to uradio 2009 i 2010., sada bi trebalo i da preuzme odgovornost i za neuspeh. A ako sam vec ne zeli da preuzme odgovornost, trebalo bi neko iz KSS-a da je vec zatrazi.
Jer ovako mi ne ostaje nista drugo nego da kazem da su u pitanju dvostruki standardi.

Zakljucak ovog teksta  je da je Srbija cudno mesto u kome se neuspeh katkad naziva debaklom, a katkad losim spletom okolnosti i  srece, zavisno samo od toga ko stoji iza njega.


Iako sam rekao da sam 4 trenera zeleo da vidim na selektorskom mestu te 2007. pre Slavnica, ipak se medju njima ne nalazi Dusan Ivkoic, koji je nesumnjivo bolji  trener od Zorana Slavnica, ali iskljucivo za klupsku kosarku, sto se reprezentacije tice, moje misljenje je da Ivkovic nikako nije dobar izbor za nas tim, sto cu detaljno objasniti u postu koji trenutno pisem, a moja je reakcija na gomilu novinarskih tekstova koji su izasli od naseg nesupeha u Litvaniji, u kojima se navode stvari zbog kojih bi Ivkovic trebalo da ostane selektor.


Нема коментара:

Постави коментар