недеља, 21. август 2011.

Ne može se pita od svačega praviti

Читајући коментаре на вести о кошаркашкој репрезентацији последњих неколико недеља, приметан је један тренд. Ко год је после или за време Адеко купа чак и добронамерно желео да укаже на недостатке нашег тима, или макар на очигледне лимитираности неког играча, моментално је био испрозиван и означен као кретен, који се усудио да паметује и критикује једну тренерску величину попут Ивковића. Исти тренд се наставио и на купу у Турској, где смо показали да не можемо да се носимо са Немачком, која је била без два кључна играча. Али је зато играла, онако како нама не одговара, брзо.
Турнир у Лондону је показао све недостатке овог тима. Да се разумемо нешто, ми и да смо изгубили све припремне утакмице, то не би морало да значи ишта, да смо само играли добро једну четвртину, где бисмо показали да доминирамо над противником. Али зна се како би та четвртина морала да се игра. За апсолутну доминацију у кошарци, ви морате прво физички да доминирате на свим позицијама, укупно гледано. Затим морате да имате квалитетније играче на плеју, крилу и центру. На позицијама 1, 2 и 3, морате да имате играче који представљају троструку претњу и који су у стању да пробију, асистирају или шутну у сваком тренутку. Ми, на жалост највећи део тога немамо. 
Физички смо инфериорни од већине тимова, ко год је тренирао зна да приче о напорним припремама и да ће после да буде боље не пију никакву воду, из једног простог разлога, јер ако сада не могу да скоче, како ће да скоче за недељу дана, када буду имали 5 мечева дан за дан само у првој фази?!? Не само то, не може неко после припрема од месец дана да поправи одраз за 10цм, или да постане 10%јачи или бржи. Једноставно за појединце је познато да немају никакве физичке предиспозиције. 
- Теодосић је један од најспоријих плејева, висок је 196, он једноставно не може да се креће брзо и никада не пробија ка кошу. Иако поседује завидну технику, чак и када прође играча, због недостатка брзине и експлозивности, чувар увек има шансе да се врати.
- Савановић је физички доста слаб. Поново изванредна техника, али спорост и физичка слабост.
- Крстић је центар који никада није господарио рекетом. Утакмица против Аустралије је најбоље показала, колико ће нам скок, било офанзивни, било дефанзивни правити проблема, поготово када играмо против екипе која је скочна и брза. Ми нисмо имали одговор на Алекса Марића. Дакле чим противник има јаког центра, ми губимо битку у рекету. 
- Цетарска линија Перовић Марјановић је спора, неспретна, чини ми се да код њих одраз не постоји. Искрено за то нису криви, јер су од малих ногу вероватно учени да само подигну руке и да стану у рекет.
- Милан Мачван - шта рећи о овом момку. Са 18 година је побрао ловорике, иако сумњам да је имао 18 година тада, дечку су изгубљена сва документа о рођењу у току ратова у СФРЈ, апсолутно сам уверен да је он попут Иљасове прошверцован у млађе категорије да бисмо се окитили неком медаљом. Колико пре три године био физички доминантан код јуниора, толико је сада физички инфериоран. Са 203цм исувише је низак за позицију крилног центра, или центра. А са 117кг и очајном моториком је исувише спор за крило. Очајан технички, чим крене да спушта лопту, постоји опасност да је изгуби, несигуран при предаји лопте... свему овоме треба додати и очајан одраз, тј. непостојање истог. Једном речју играч испод просека, чије присуство у тиму противник увек експлоатише, само гледајте колико кошева је дато преко њега, или колико лопти је ухваћено поред њега. Или га гледајте у нашем нападу, где изгледа ко слон у стаклари. Понављам дечко нема 220цм па да се каже да је бангав због висине, не он је само 3цм вишши од Тепића, који изгледа као балерина поред њега.
- Остатак тима који стоји боље са физикалијама, има очајну технику. Код играча попут Паунића и Марковића не постоји шут, асистенција, улаз. А то су 3 основне ствари у нападу, противник не зна шта ћете да урадите од те 3 ствари, тако да сте увек у преднсоти. Другим речима, њима свако може да поклони мање пажње и да се концентрише на чување битнијих играча, пошто су предвидљиви. 
- Бјелица никада није ни био за напад, врхунац каријере у поенима је постигао на прослом такмичењу са репрезентацијом, где му је ушло скоро све што је шутно. 
- Кешељ се тренутно налази у очајној форми, веома ми је жао због овог дечка, јер има одлличне, можда и најбоље физичке предиспозиције у целом тиму.
- Трипковић је вероватно у најгорој форми од свих играча, ако се узме у обзир потенцијал/тренутна форма, не прође један меч да Ивковић не виче на њега. Само да додам да нисам љубитељ Трипковића, али поред очајне селекције овог тима, он се намеће као један од ретких комплетнијих играча. Остала ми је упечатљива слика откидања табле када је промашио цео обруч после шута из блока. То је срамотно за рекреативца, не за професионалног кошаркаша.
- Тепић је поред свог пљувања, показао да представљ опасност за противника и то највећу поред ударне тројке Саван-Тео-Крстић. Управо зато што може да шутира, може да асистира или да пробије ка кошу и што је најважније то ради! То што не поентира увек, није разлог за критику, јер ако сте у петорци са Марковићем и Паунићем, тачно се зна да њих двојица ништа неће урадити, чак и ако су сами неће уследити прецизан шут, центар неће добити асистенцију од њих готово сигурно... Противник се тада концентрише на остале играче. А свакако је боље да Тепић шутне са чисте позиције, или покуша улаз, него да Мачван изводи своје пируете са једне ноге преко руке човека, који је за 5цм виши од њега и има већи одраз. 

Сада о одбрани. Играч који је бржи, скочнији или јачи не може да се чува, крај јебене приче. То што викенд селекторима то није јасно, то није проблем, те будале се никада неће ни питати. Али што изгледа ни Ивковићу то није јасно то је већ проблем. Ово првенство се разликује од прошлих јер не само да им више тимова, већ постоји много више играча, који играју у НБА и то не играча типа Сале Ђорђевић, или Владе Дивац, које нису красиле физичке предиспозције, већ напротив играча који су и за НБА стандарде порпиличне животиње. Читави тимови су напаковани таквим појединцима, против тих тимова једноставно не може да се игра одбрана, јер играју НБА кошарку, дакле  трчи-шутирај... ту нема акције, јер барем 3 играча у појединим тимовима сваком моменту могу да направе простор сами себи. Тако ради Паркер, тако ради Туриаф, тако ради Новицки, тако ради гомила других! Може ли неко да ми каже ко је зауставио Бо Мекејлеба када је играо у Партизану!!?!? Наравно нико, једноставно, играча који је брз и скочан, поготово ако је то у већој мери и ако уме добро да барата лоптом нико не може да заустави! Показало се да ми одбрану не можемо да играмо против Велике Британије, којој нису играла 3 НБА играча против нас, где би та разлика у физичком била још више на њиховој страни. Не само против њих, ми смо показали да нисмо у стању да играмо одбрану против Аустралије која чак и није толико физички доминантна, сем у скоку. Али то је због очигледне лимитираности Мачвана и Савановића, а поготову свих наших центара у том аспекту! (Крстић има један од најмањих индекса за скок од свих НБА центара). 
Поред одбране, коју очигледно не можемо да играмо против бржих, скочнијих и јачих тимова, ми немамо НАПАД.
Наше најубојитије оруже је трио Савановић, Теодосић, Крстић. Њих тројица не могу сваку утакмицу да дају 45 понеа зајендо, то треба свакоме да буде јасно. Тепић је ту једини који се показао да може да им припомаже на некој редовној бази. Остали или су трајно оперисани од напада, попут Марковић-Паунић, или су оперисани од кошарке, попут Мачван, или никада нису ни били за напад -Бјелица, или су у очајној форми Трипковић, Кешељ...
Од ударне тројке, имамо Теодосића, који је темпирана бомба, јер је играч, коме лако прегори лицна и онда креће да силује и шутира исиљене и нерезонске шутеве. При свему томе Ивковић мора да га држи на паркету, јер уместо њега може да стави само Марковића, који је гора алтернатива и од разулареног Теодосића. Тада цео тим мора да трпи такву игру Теодосића, док коначно не погоди. Треба само напоменути да Теодосић скоро никада не пробија у рекет на полагање, дакле из леше шутерске вечери он може да изађе само шутем, не и лаким поенима. Саваноић и Крстић ће се на првенству сусрести са неколико директних противника, који су физички значајно супперирнији и сулудо је очекивати да ће у тим утакмицама моћи да помогну тиму својим поенима у тој мери.  

Када се ово све узме у обзир, човек се запита да ли је ово најбоље што ми имамо. Да ли је нама Марковић други најбољи плеј, да ли је могуће да немамо једног плеја који је бољи у шуту, бољи у улазу или асистенцији од њега!!?!?!? Зар на двојци немамо бољег играча од Паунића!!? Па није ово рукомет или амерички фудбал па да имамо једну офанзивну и једну дефанзивну петорку. 
На плеју смо имали Недовића, који има одличан улаз, брз је... свакако боље решење од Марковића, а када нам треба стабилност, ту је Рашић. 
Ми смо се поред очајног напада, који је евидентно очајан већ дуже време, одрекли Игора Ракочевића. Они који крену да серу о тимској атмосфери, требало би да знају да није Ракочевић блејао по кафићима и клубовима, за време турнира, већ Јарић и компанија. То што се он потукао са шмекером у плејбојом Јарићем, то је чак и похвално. Ракочевић је ДОКТОР, али доктор з а напад у поређењу са свим играчима ове репрезентације. Што се прича око сиљења и себичности тиче, само погледајте Теодосића када му не иде, а то је сада сваки други меч. Ракочевић нема такве епизоде.
Дарко Миличић је други играч који је морао бити позван. Барем да се покуша са њим. Бели центар са најбољим физичким предиспозицијама. Дечко би затворио рекет, имали бисмо 35% бољи скок са њим, ако не и више. Оне ситуације када Перовић или марјановић приме лопту под кошем па им противнички плеј засмета да поентирају, Миличић решава рагртањем противника и куцањем. 
Овоме треба само придодати да је Ракочевић најбоњи стрлац Евро Лиге за прошлу годину, а да је Миличић имао бољу сезону од Крстића, са којим би чинио најбољи центарски тандем на ЕП. Али, Ивковић се одлучио за тимску атмосферу и дружење, па ћемо видети, колико ће иста потрајати када крену да губе.

1 коментар:

  1. Svaka čast, ovo je proročki, kad se gleda u svetlu najnovijih katastrofalnih igara...

    ОдговориИзбриши