среда, 10. август 2011.

Adecco сup EX YU - summa summarum

    Сигурном игром Репрезентација Србије је уз пола снаге декласирала све ривале на овогодишњем Адеко купу, демонстрирајући апсолутну супериорност над свим тимовима из некадашње СФРЈ!Српски тим предвођен капитеном Крстићем, луцидним Теодосићем и фантастичним Савановићем је очитао кошаркашку лекцију својим ривалима, а тактика професора Душана Ивковића и даље остаје нерешива енигма за све кошаркашке стручњаке, како са балкансих, тако и светских простора. Још једном смо уживали у фантастичним потезима Милоша Теодосића, кошаркашког апостола, који овој игри даје нову димензију, још једном је Душко Савановић, тај кошаркашки магелан показао невероватну лепршавост и просто је невероватно како игра под обручима изгледа лака, када гледате мајстора... и још једном су наши момци показали зашто је ово земља кошарке...
     Ако желите да читате оваквa срања, боље је да овде станете. Овај блог се неће бавити само добрим аспектима наше игре, нити писању хвалоспева о Теодосићу, Ивковићу или другима... већ ми је циљ да поред врлина истакнем и мане овог тима и појединаца, јер тренутна еуфорија која почиње да влада пред ЕП, нема баш јако упориште у игри, коју су репрезентативци Србије приказали.
    "Адеко куп" је показао, оно што је било јасно и пре њега, носиоци игре су три играча: Теодосић, Савановић, Крстић. Већини је то, уз освајање овог "престижног" трофеја, довољно да крене да нас кити медаљом и сада само треба видети да ли ће то бити злато, сребро или бронза. Међутим, ретко ко је приметио да ми сем ова три играча и још тројице-четвориц еиграча  у потенцијалу (овде укључујем Бјелицу и Величковића, иако веома сумњам у њихову форму) немамо појединце који могу да се супротставе ни просечним европским тимовима, какви су учествовали на овом купу. Ово се показало у утакмици са Македонијом, која је била веома тешка и до самог краја поприлично неизвесна, 3 минута пред крај водили смо са само 5 поена преднсоти. Преднсот, коју смо стеклу и првој четвртини, кренули смо да губимо чим су Крстић, Теодосић и Савановић били замењени. Иста бољка се јавила и на крају сусрета са БиХ, петорка: Марковић, Трипковић, Паунић, Мачван, Марјановић демонстрирала је да није у стању да игра кош за кош са осредњом противником, каква је босанска репрезентација. Прве три четвртине сусрета са Хрватском су показале шта можемо да очекујемо у случају да Теодосић има лоше вече, једноставно Ивковић нема играча, кога може да уведе уместо Теа, када овај крене да игра нерезонски, што би могло да нас веома лимитира у сусретима са јачим репрезентацијама, током ЕП.

Теодосић: На плеју са Теодосићем имамо веома луцидног играча, ако има своје вече практично га је немогуће зауставити. У таквим тренутцима стварно изгледа фантастично и лакоћа којом претумбава одбрану и дели асистенције подиже и читав тим, чинећи и остале за класу бољим играчима. Али иста та непредвидивост и луцидност, која збуњује противника, често уме да збуни и наше играче, јер једноставно нису у стању да испрате Теодосићеве замисли, пошто појединцима недостаје поприлично коориднације. Такође, ако му не иде, наш тим има велики проблем, јер поред тога што губи организатора игре, добија и један деструктивни елемент, а то су Теови нерезонски шутеви, најчешће тројке у трку из блока, или преко руке и то у најмање потребним тренутцима. Теодосић једноставно нема кочницу када му крене лоше, јер ретко иде на продор, којим би могао да се после 2-3 промашаја, лаким пеонтирањем врати у прави колосек. За све оне који су заљубљени у Теодосића, попут Шаренца, само бих скренуо пажњу на Ивковићеве реакције после Теодосићевог рафала нерезонских шутева и потеза. У таквим моментима екипа и селектор, морају да трпе Теодосића, јер је Ивковићу алтернатива за Теодосића Марковић.
      Стефан Марковић: један од играча, који по мом мишљењу нема квалитета за репрезентацију, не само за репрезентацију, него за кошарку опште, веома лимитиран у нападу, очајан шут, како технички, тако и по питању храбрости да га упути. Лоша игра 1 на 1, лош преглед игре, безидејност, која се видела у неколико продора. Марковић обожава да се залети у противнички рекет, наскочи и уради финту шута, после које не зна шта ће са лоптом, онда најчешће уследи повратна и цео напад креће да се гради из почетка, наравно без њега. Већина људи га истиче као одбрамбеног играча, али то на овом турниру није показао, ако је плеј, кога чува, бржи од њега и ако воли игру 1 на 1, Марковић ће испадати редовно, што је демонстрирано у утамици са Хрватима. Било би га интересантно гледаи против Македонаца да је играо Мекејлеб.
     Рашић: доста добар шутер и за два и три поена, пристојан улаз. Одлична кретња и у нападу и у одбрани. Веома добро избегава блокове, код праћења противничког играча.  На самом терену је доста неприметан и не скреће пажњу на себе силовањима и нерезонским потезима, што може да буде плус, јер често такви играчи измичу противничким тренерима и играчима и неприметно дају по 10+ поена, преламајући мечеве. Такође одличан извођач бацања. За мене веома пријатно изненађење и свакако много боље решење од Марковића.
     Паунић: Паунићева одлична одбрана је тотално бачена у други план његовом тоталном неупотребњибошћу у нападу. Веома лош шут за 2 и 3 поена, поред кога и Марковићев изгледа као неко ко има пристојан шут. Лош продор, лоша игра 1 на 1... Искључиво погодан за дефанзиву. Да постоје летеће измене у кошарци, као у рукомету, верујем да би га много више ценио, јер бих тада можда и видео разлог зашто игра у националном тиму.

     Кешељ: није добио пуно времена, али нити се показао, нити је разочарао. Одличне физичке предиспозиције му омогућавају доста тога. Надам се да ћемо га гледати више на следећем припремном турниру, као и Бјелицу. Од њих двојице очекујем доста тога, јер имају потенцијал.

     Милосављевић: играо мало и мало показао.

    Трипковић: веома лоша игра вечито перспективне наде српске кошарке. Играч, који је орјентисан ка нападу, а који на овом турниру није приказао у нападу нипта, сем очајног шута. Иако не може да се ставља у исту раван са Марковићем и Паунићем по шуту, јер су ова довјица катергорија за себе, Трипковић је имао на овом турниру неколико промашаја, којих би се постидели и они. Неколико лопти које су једва пипнуле обруч, неколико откидања пола метра поред обруча... Гледајући га помислио сам: "Јеботе, ово могу и ја, а нисам позван!" Генерално лош шут, лоше показана игра, мало залагања и заинтересованости, Трипковићев наступ је био толико лош и на тренутке толико иритантан, да је Ивковић на крају полудео почетком четвте четвртине са хрватима и извео га уз бујицу псовки!
     Тепић: Српска јавност је подељена по питању овог момка, али ово су чињенице. Прву утакмицу је одиграо веома добро и један је од најзаслужнијих за победу над Македонијом. Против БиХ је играо лошије, али не и тргично. Прве 3 четвртине са Хрватима је претио да угрози Теодосића по питању силовања и један је од најзаслужнијих за минус нашег тима у тим тренутцима, али треба му одати признање за последњз четвртину, где је са 7 везаних поена сам сустигао Хрвате и може се назвати јунаком меча уз Савановића. Тепић је играч који нам свакако треба на ЕП и то нам треба у најбољем издању, јер је једини ко за сада уз Теа, Крстића и Савановића игра запаженију улогу.
    Мачван: веома недефинисан играч, који не заслужује место у репрезентацији, преспор за крило, пренизак за крилног центра. Висина само 206 цм, уз тежину од 120кг га веома лимитира за модерну кошарку. Спор, на тренутке  веома неспретан са лоптом, лош шутер, Мачван је једно од најгорих решења за завршавање напада. У одбрани, играчи које чува су обично или бржи, ако изађе на крило, или виши и јачи, ако чува крилног центра, или центра, тако да лако пентирају. Веома је несигуран у предаји лопте, што је показао неколико пута у утакмици против Хрвата.

     Коста Перовић: спор и бангав, али неки напредак се види у односу на прошле године.
     Марјановић: спорији и бангавији. Да би овај колос погледао шта се догађа око њега, он се окреће око своје осе, неко од тренера би требало да му каже да може само да окрене главу.

     Крстић: капитен је наш једини ценар на кога можемо да рачунамо да ће на свакој утакмици да има запаженији учинак. Главне мане су му што је, на жалост, не претерано добар у одбрани, при томе воли да дави у нападу. Кад кажем дави, мислим на оно што већина наших центара воли, а то је да финтира око пивот ноге после примања лопте, макар се поред њих у том моменту налазило крило, или плеј, уместо завршавања такве акције на најлакши могући начин- куцањем. На жалост, нико од тренутних центара не зна то да уради и у сваки поен улази превише млако и са страхом. Ценат, који је по физичким карактеристикама далеко испред ових, а то је Миличић, зна то да уради, али због тренутнох правног спора са подстанарима у глави неће бити у прилици да помогне нашој репрезентацији. Плашим се да Крсић не може сам да игра против јачих европских центара, а није да их нема. Недолазак Раковића и Радуљице ће се осетити, као и непозивање Миличића.

Савановић: легенда, уз Теодосића наш најбољи итрач. можда и бољи од Теа, у све три утакмице је пружио подједнако одличне партије. Док је играо за Севиљу и Валенсију сећам се да је имао барем десетак улаза, када је могао да закуца, али то није радио. Због тога ми се нарочито допало када је 2 пута закуцао против Хрвата, јер су та куцања дала снагу другим играчима. Једноставно дечко корости главу, а то је данас ретко, више је него одличан играч, зна да покаже зубе противнику када то треба, зна да види када неко не може да га сачува и чим то провали то ће максимално користити. Добар техника, добар шутер... Да имамо још једног таквог, где би нам крај био!

То би било то за сада, када завршимо још један припремни турнир следи следећи утисак!

Нема коментара:

Постави коментар